Mladost moja nije sjajna bila, a ni starost baš mi se ne smeši

                                                                  poslednji nastup Amy Winehouse, Beograd

"Nelli ti si kao Amy Winehouse - nećeš preživeti Srbiju" rekao sam mojoj gošći iz Belgije, trećeg dana Exita, trećeg dana njenog gostovanja u našem stanu. Odgovorila mi je :

"Ne, ja ću za razliku od nje i umreti ovde, večeras na dens areni. Znaš pin moje kreditne kartice. Organizuj da me spale. Može, na primer, sutra na Štrandu. Posle me prospi u Dunav i napravite disko party. Obavezno neka bude i disko kugla."

Kraj dostojan disko kraljice. Ili kraljice majke. Ili čak kraljice bake (što je još najpribližnije Nellinim godinama koje ona uporno krije, a ja naslućujem jer, laprdava kakva jeste, odala je dosta podataka o sebi da bi se to moglo sračunati približno. A na kraju krajeva - tokom gostovanja u njenom stanu u Antwerpenu, upoznali smo i njenu ćerku koja ima 24 godine. Uostalom koga briga :)

Srećom, spaljivanje nije bilo neophodno, bar ne u Srbiji. Smestio sam je na voz za Budimpeštu gde je čeka draga Agnes (naša sledeća potencijalna domaćica ukoliko uspem da se izorganizujem i uskoro odem i do Pešte - makar na vikend), a odatle je imala let za Brisel. To je bilo pre par dana, a u međuvremenu se dokopala svog doma. Nakon 4 noći pune zezanja, alkohola, plesanja, Exita, skitanja - ni za sebe nisam siguran kako sam i dalje na nogama. Hemoglobin mi je, osećam, u minusu, ne uspevam da se naspavam, stan nam izgleda kao da smo deca sa kolodvora Zoo. I mada pomislim  da bi mi bilo lakše da sam u stanu imao tigra, nego što sam za Exit ugostio Nelli, osećam  da bih kroz sve to prošao ponovo.

A kako je sve počelo?

Na našem prvom cocuchsurfing proputovanju (a o couchsurfingu ću pisati uskoro detaljno) Nelli nam je bila domaćica u Antwerpenu ( i o Antwerpenu detaljnije u nekom od narednih postova). Izabrao sam je jer je imala dosta preporuka, a pored toga je za sebe napisala da je između ostalog i party manijak (a uveriću se uskoro da i jeste, sa naglaskom na drugoj reči :) Već smo nakon 15 minuta shvatili da imamo posla sa našim čovekom kada nas je ponudila kafom i klopom , jer bože moj, s puta smo, mora da smo gladni. Iako poreklom tatarka  iz Uzbekistana, Nelli definitivno ima nešto slovenskog u sebi. Dok si rekao Smokey (što je ime njenog šarmantnog jazavičara koji je imao kratku romansu sa Zokijem) već smo u kuhinji spremali vegeterijanski đuveč (striktan vegetarijanac kakva već jeste -branila nam je da meso unesemo u kuću pa smo šunku za sendviče skrivali u koferu, a tokom njenog boravka u Novom Sadu ja nisam okusio meso 5 dana - što je svojevrstan presedan , jerbo bez mesa kao da nisam ni jeo, mislio sam ranije ). 

 

Večeru smo zalivali pivom, jednim od 2000 belgijskih vrsta, a odmah posle večere domaćica nas je odvela u obilazak centra grada . Naravno, i to je bilo propraćeno sa ko zna koliko piva (meni je u sećanju ostalo pivo od višnje kao nešto najlepše što sam probao u Belgiji, dok standardna piva prve klase i nisu bila impresivnog ukusa) , ali smo razočarali našu gazdaricu kada smo poželeli kući da se vratimo poslednjim tramvajem. Sutradan nas je Nelli iznenadila i u goste pozvala svoja dva najdraža prijatelja, baletane antwerpenskog baleta - francuza Garya i Toma iz Amsterdama. 

Uživali smo u večeri (koju smo, doduše, opet mi spremili) i to je ono najlepše sto nam je couchsurfing doneo - priliku da upoznamo tako raznovrsne ljude i uživamo u totalnoj multikutluralnosti kao i pričama i scenama koje su skoro pa filmske.

I tako smo otišli iz Belgije, a da sa Nelli zapravo nismo ni izašli do ranih jutarnjih sati. I nije mi bilo jasno šta me tačno čeka kada dođe. Možda i bolje. Mislio sam za sebe da sam party manijak. Izlazio sam, ne tako davno, svaki vikend; nisam propuštao festivale ni koncerte, smucao sam se na svakoj ozbiljnijoj žurci koja se odigravala u gradu, odlazio sam na desetine rođendana, svadbi, krštenja i slava... Ali, sve je to ništa spram onog što me čekalo tokom 4 dana Nelline posete. Više nisam znao kada ustajem, a kada ležem. Vraćao sam se kući u 3 ujutro, a ona dolazila sutradan u 11. Pre toga sam pokušavao da joj uđem u trag. Pili smo rakiju, a zalivali je špricerom. Došla je na Exit, a završili smo na narodnjacima (pri tome ona srpski ne razume). 

Otišli smo na Exit, a ona je u roku od 10 minuta igrala na bini Latino Stejdža (pre toga me ,ipak, upozorila  za ne-daj-bože situaciju "Ako padnem odnesi me na Hitnu. Reci da imam inače nizak pritisak i da mi je srce kao kod neke ptice". Postavljanje dijagnoze je u tom slučaju toliko jednostavno da nam lekar ni ne treba. Eventualno patolog). Ukoliko je ostaviš 5 minuta bez kontrole ona dovede nekog mladića (a kad kažem mladića, onda to zaista i mislim; poređenja radi - ja sam ozbiljan gospodin spram njenih žrtava :) Na plaži je jurcala dečicu od nepunih 20 i slikala ih svojim aparatom za kolekciju koju ona i drugarica joj Anja prave putujući po Evropi ( "Znaš, lepi su momci ovde. Veliki i jaki. Ali procentualno su najlepši u Portugalu. Ali su im žene ružne. Sve su tamne i sa debelim bokovima"). Pivo se pilo na plaži, uz ručak i večeru i posle celu noć. Rakiju je probala i rekla da će umreti i da je više nikad neće probati. Posle toga ih je popila još 5. Različitih. Plesali smo celu noć, najčešće svako na svom delu tvrđave (ja sam u jednom trenutku plesao i sa Marinom Perazić; da mi se takve stvari ne dešavaju redovno pomislio bih da haluciniram). Nakon par sati sna spavao sam na plaži , kao i oni exitaši koji su bili smešteni u kampu na Štrandu, gde san nije bio moguć, čak ni hipotetički.

U mojim godinama to je previše. A kako nije u njenim? 

To je jedna od predrasuda koju sam pokušao i dobrim delom uspeo srušiti tokom ovih dana. Čovek treba da se ponaša u skladu sa tim kako se oseća i kako ga telo služi, a ne onako kako to društvo od njega očekuje. Poznajem toliko ljudi koji su duplo pa i više od toga mlađi od Nelli, a koji nisu ni približno sposobni da uživaju u životu kao ona. Ako je već izabrala taj put (a verujte mi, imala je dobre razloge da ne bude dosadna tetkica ), neka ga živi onako kako ona to želi. Možda se nisam slagao sa svim što sam video i čuo tih dana, ali sam bio izuzetno zadovoljan što sam pored sebe imao živi dokaz da starost (sredovečnost, zrelost ili šta je to već?) ne podrazumeva dosadu. Može se čak reći i starost-ludost.

Znam da će oni koji je nisu upoznali pripisati sve to njenoj ludosti i kompleksima (pri tome većina tih ljudi u sebi imaju životnog duha i radosti koliko i morski krastavac). Pa sta očekivati? Čak i ljudi iz moje nepsoredne blizine i Madonnu pljuju da je stara, da je luda, da je pomahnitala i ima momka mlađeg skoro 30 godina od nje, napadaju je kako je izgubila kompas, smeta im što  dobro izgleda, što može da se kreće, što moze da igra i nosi visoke štikle. Zašto? Možda zato što se plaše da u njenim godinama neće biti sposobni ni da se samostalno hrane. Starost ne podrazumeva određeni šablon ponašanja. Starost ne podrazumeva otvoren grob, midere, unučiće, tvid i 'ladnu trajnu. Kladim se da ću, ako dočekam te godine, biti isti kao ona (zato sam sad u sredovečnosti malkice dosadan, skupljajući energiju za naredni pubertet).

deo video rada uz pesmu Nobody Knows Me sa Madonnine aktuelne MDNA turneje

Ne gajite predrasude. To su ružne stvari. Iskrive vam svest. Iskrive vam lice pa dođete nekako ružnjikavi. Nije važno ko je kakav dok vas ne dira. Oslobodite um, oslobodite srce, oslobodite telo. Zaplešite. Leto je, a i da nije opet će doći. I proći još brže. Nema(j)mo vremena za hejt.

ps- Dogovor je da kod Nelli odemo najkasnije u januaru, za Zokijev rođendan. Pozvala je ovog puta sve ljude s kojima sam je upoznao. Ima nas za omanji autobus. Bilo bi lepo tada izaći u repliku čuvenog Studia 54 koji se  nalazi u Antwerpenu ( i u kom nastupaju nekadašnje velike zvezde disco ere ), a za šta prošlog  puta nismo imali vremena. Utisak mi je da će taj izlazak trajati bar 48 sati,ali koga briga? Tek su mi 33.

pps- Miss you girl and see you soon, for sure :D

                                                                   Studio 54 , Atwerpen