skitanje : 2022

Do ovogodišnjeg letovanja u Sarandi nisam znao puno toga o Albaniji. Uglavnom je i to što sam znao bilo zasnovano na predrasudama, politički nekorektnim vicevima sa društvenih mreža i ponekoj praktičnoj informaciji do koje sam došao surfujući po internetu ne bih li se pripremio za put. Prva asocijacija na Albaniju bili su mi bunkeri. O njima sam nešto načuo od prijateljice iz Crne Gore kada je ona poslovno putovala u Tiranu pre nekih 10 godina. Iz nepoznatih razloga sve te tekovine komunizma na izvestan način me fasciniraju (Berlinski zid na primer). Stoga me ne iznenađuje uzbuđenje koje sam osetio kada sam prvi bunker primetio kroz prozor autobusa dok smo se vraćali sa izleta u Đirokastru. Negde među kamenitim brdima, u okviru jednog imanja, video sam nešto što mi je zaličilo na bunker, ali tog časa nisam bio siguran da je to ono što mislim da jeste. Više je delovalo kao neka neobična štala za ovce koje su pasle uokolo. Onda, nedaleko od njega sam primetio još jedan. Pa još jedan. Pa smo prošli pored jednog koji se nalazio tik uz put. Tada sam već znao da je to ono o čemu sam slušao i čitao.

Kažu da je u Albaniji od 1960. do 1985. godine izgrađeno preko pola miliona bunkera, različitih veličina. Za ovaj „maestralni“ poduhvat zaslužan je paranoični diktator Enver Hodža koji je u tom periodu rukovodio izuteno siromašnom zemljom, onom u kojoj je vladala najrepresivnija verzija komunizma. Bio je to period Hladnog rata i jedan čovek, na žalost ludak sa neograničenom moći, naredio je da se širom cele zemlje izgradi 3-5 bunkera po kvadratnom kilometru, a koji će služiti za odbranu iste te zemlje u slučaju nukelarnog ili kakvog god rata. Ni dan danas Albanija nije napadnuta.

Izgradnja jednog takvog bunkera koštala je koliko i izradnja manjeg dvosobnog stana. Drugim rečima, da je državni novac uložen u stambenu infrastrukturu svaki stanovnik Albanije imao bi danas krov nad glavom. Da je novac uložen u izgradnju bunkera uložen mudro u industriju danas bi Albanija bila u daleko boljem položaju. Ovako, zbog mentalnih poremećaja jednog autokrate uništena je nacionalna ekonomija i danas je Albanija sigurno jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.

Inače, kažu da je zeleno svetlo za izgradnju bunkera dao tek kad je u prototip napravljen po projektu jednog inženjera smestio istog tog inženjera, a onda granatirao bunker. Kad je inženjer izašao nepovređen krenulo se sa masovnom izgradnjom.

Tokom posete Albaniji video sam par bunkera usput, a imao sam sreće da neke vidim i izbliza. Na putu do plaže Špela e Pelumbave (jedna od zvanično najlepših plaža Albanije; međutim iako se do nje stiže za nekih pola sata pešačenja od autobuskog stajališta, ova šetnja je interesantna i vredna truda – što zbog impresivnog pogleda na Jonsko more, što zbog činjenice da prolazite kroz veoma autentične predele) naišli smo na par napuštenih bunkera. Zapravo, najveći deo bunkera i jeste napušten dok je par onih u urabim sredinama adaptirano i od njih su napravljene turističke atrakcije. Neki služe i kao mesto stanovanja za beskućnike u urbanim sredinama. Ovi na koje smo naišli izgledali su kao skloništa za beskućnike da tu negde u vrletima gde su se nalazili i beskućnici imaju interesa da u njima borave. Jedan je bio adaptiran u ostavu za seno namenjeno stoci koja se nalazila na placu preko puta.

U centru Sarande nalazi se diskretno osvetljen mali bunker. Toliko je neupadljiv da bi čovek lagano mogao da prođe pored njega i da ga ne primeti. I iako se nalazi u samom centru turističkog grada, deluje napušteno i zapušteno, sa tek par informativnih tabli unutar njega.

bunker u centru Sarande

U centru Tirane pak nalazi se najveći od svih albanskih bunkera, danas poznat kao Bunk'Art. On je veoma mudro adaptiran u muzej posvećen komunističkom teroru i postavka koja se unutra nalazi poprilično je impresivna i zanimljiva. Pored gomile istorijskih aretafakata – pisama, fotografija, predmeta, uniformi , špijunskih bubica, raznih mašina, mapa i komada oružja – unutar muzeja iliti bunkera nalaze se i veoma zanimljive umetničke instalacije koje doprinose boljem razumevanju tog parčeta istorije. Bunk'Art, smešten tek stotinak metara od trga Skenderbeg, ima 106 prostorija, povezan je sa zgradom Vlade i trebao je da bude atomsko sklonište da je ikad do rata došlo. Danas je spomenik i podsećanje na to da i mir u kom su neka društva živela može biti podjednako loš, težak i ponižavajući koliko i odsustvo slobode.