park Mini-Evropa (kako sam u Briselu shvatio da Srbija nije u Evropi)

Kad sam se vraćao iz Beča, pre neke dve godine, stavio sam status na facebook: "Ovo sada nije samo putovanje kroz geografske, već i kroz vremenske koordinate. Ovo je povratak iz Evrope dvadeset i prvog veka u Srbiju u osamnaestom veku."
I zaista sam se tako osećao, a dobrim delom se slično osećam i danas. Koliko god voleo i poštovao zemlju u kojoj živim ne mogu da pobegnem utisku da ona samo geografski pripada Evropi, a da je od nje udaljena u svakom drugom smislu koliko i Daleki Istok.
Ipak, poražavajuće je kada na sličan način razmišljaju oni koji Srbiju nikad nisu ni videli.
Prva ideja o ovom nepripadanju došla mi je tokom posete Briselu, u jesen 2011-e godine. Da, bili smo u centru Evropske Unije, u njenoj prestonici, makar administrativnoj, na njenom izvoru. I gde god sa smo krenuli - od evropskog parlamenta pa do parka Mini Evropa, o kome i jeste ovaj post, nigde ni u naznakama nije bilo Srbije. Samo je negde tamo, baš u parlamentu, bila jedna Miloševićeva slika, kao deo neke multimedijlane izložbe o istoriji Evropske Unije, slika koja je stavljena u kontekst- "E, ovo su oni koji su se protivili evropskim vrednostima sve na čelu sa ovim likom". I tako, bio je to jedini trag da Srbija postoji, makar ne i u Evropi, na koji smo  nalateli tokom ta 3 dana. Ni reči o nebeskom narodu, viljuškama na dvoru, mitovima spram kojih su Zevs i ekipa tek nešto poput Miki Mausa i družine mu.
O Briselu ima dosta da se piše- jer uz dobru organizaciju i svesrdnu pomoć našeg domaćina, prvog couchsurfing domaćina kod kog smo u životu bili - uspeli smo da vidimo dosta toga od belgijske prestonice.
Jedan od utisaka, jedno od mesta koje svakako treba obići jeste park Mini Evropa. Zgodno smešten odmah pored čuvenog Atomiuma, Mini Evropa je definitivno jedna od popularnijih atrakcija Brisela.
Park je zamišljen kao mesto gde se jedna pored druge nalaze najlepše evropske građevine urađene u minijaturi, ali sa dosta pažnje i neophodnih detalja. I sve je tu - od Ajfelovog tornja, Big Bena, krivog tornja u Pisi, tu su katedrale i najlepši evropski trgovi (a onaj centralni u Briselu svakako je jedan od njih), predivne male luke, tuneli, spomenici kulture, istorijska nalazišta... Sve ono što u Evropi vredi videti kada je arhitektura u pitanju, urađeno je kao savršene, potpuno bezgrešne minijature. E sada, kad se čovek malo bolje zagleda shvati da su tu samo atrakcije iz članica Evropske Unije, što nas je opet podsetilo da je Srbija dosta daleko od toga i da će Petrovaradinska tvrđava, Studenica ili Hram Svetog Save dočekati svoje minijature tek u narednoj deceniji ako Unija i sama potraje do tada. Ali, svako ima pravo svoje dvorište da uredi kako želi tako da...



 

Što se tehničkih stvari vezano za eventualni posetu parku Mini Evropa tiče, sve potrebne informacije možete naći na njihovom sajtu (klikni ovde), uz napomenu da u Belgiji itekako važe novinarske propusnice što je zgodan način da se izbegne plaćanje poprilično skupih ulaznica, između ostalog i za Atomium i za Mini Evropu ;)
U nastavku sam priložio nešto fotografija iz Mini Evrope, bez objašnjenja za pojedine šta predstavljaju. Neke motive ćete prepoznati, za neke ni sam ne znam čija su minijatura. Ima još dosta da se putuje, rekao bih.

ulaz u park

naftne platforme, Big Ben, Ajefelov toranj ... :)

holandske vetrenjače

neki mini koncert u Antwerpenu :)

parlament Engleske, gledajući sa druge obale Temze (sada, kad sam to već obišao i uživo, mogu ovo da kažem)

sjajan pogled na dvoriše Bakingemske palate sa "pravim" Atomiumom u pozadini

Model Lamanša

Ne znaš da li si u Briselu ili u Parizu :)?

mini korida

Pisa

Bratislava

Venecija

tromostovlje u Ljubljani

Posle ću gde i kad stignem tragati za naznakama Srbije u svesti ljudi sa kojima sam dolazio u susret. Neki će se setiti Jugoslavije, neki će klimati glavom i govoriti "Da, da... Siberia". Jedna amerikanka me pak pitala odakle sam i na odgovor da sam iz zemlje iz koje dolaze loši momci, makar ona tako sigurno misli - rekla mi je : "Iskreno, nikada nisam ni razmišljala o vama" raspršivši tako moje komplekse o tome kako smo omrznuti i stvarajući realniju sliku o tome da smo zapravo samo nebitni prosečnom stanovniku naše planete. Devojka u atinskom krcatom autobusu će se pak setiti Exita. Crnkinja iz Čikaga imaće asocijaciju na drugara Nebojšu. Jedna kršna ruskinja će se prisetiti kako je služila vojsku na Kosovu (!?). 
Ali, na kraju balade ostaje svest da tek tu i tamo poneko ima predstavu ko smo i odakle smo, nesvestan nas je prosečni čovek van naših granica i možda je i bolje tako. Dok god su im jedine asocijacije na nas , onima koji uopšte imaju asocijacije na spomen naše zemlje, Đokovic i Exit sve je u redu. Znali smo i za gore.

London's street art (ulična umetnost Brick Lane-a)

Slabo poznajem uličnu umetnost; zapravo- za moj pojam- slabo poznajem umetnost uopšte. Međutim, imam jedan fin talenat, a to je da prepoznam lepo (a umetnost je najčešće lepa). Zahvaljujući tome, neretko se upuštam u istraživanja, kontemplacije ili prosto hedonističko konzumiranje istog tog lepog, što je uglavnom dobar put za otkrivanje nekih novih perspektiva i novih puteva, dobar start za razna skitanja. Jer nije dovoljno lepo samo prepoznati, lepo moram i razumeti.
Ono ulične umetnosti Londona što sam video podstaklo me da je podelim sa vama, ali i da se lagano i bez ozbiljnijih pretenzija, bacim na proučavanje iste.
Za bolje razumevanje  svega priloženog nije loše upoznati se sa sledećim pojmovima :

-street art je novi pank, pravac u umetnosti nastao na samoj ulici,a podrazumeva, na prvom mestu  vizuelnu ekspresiju bunta,

propagiranje osećanja i njihovog pokazivanja, nedvosmislenu i beskompromisnu poruku establišmentu... Street art je bilo koja vrsta umetnosti nastala na ulici korišćenjem različitih tehnika : grafiti, murali, nalepnice, plakati, šablonski grafiti, gravure, instalacije... Iako je za ulične umetnike ceo grad galerija u poslednje vreme dolazi do komercijalizacije pojedinih umetnika iz ove oblasti i njihova dela završavaju u najekskluzivnijim svetskim galerijama kao i privatnim kolekcijama, neretko prodata za enormne sume novca. Time ona ne postaju lošija,ali sam izraz evoluira i delimično se menja kompletna filozofija jer sada ta dela bivaju uzeta od onih kojima su prvobitno bila namenjena - od prolaznika, od svih - i postaju  dostupna određenim krugovima na koje mogu delovati svojom lepotom, manje svojom porukom.

Nije svaki grafit umetnost kao što nije ni svaka umetnost lepa i smislena. Međutim, ono što karakteriše uličnu umetnost je izvesna

dopadljivost... Skoro po pravilu, tragovi koje ulični umetnici ostavljaju za sobom krase neke zidove koji pre toga nisu bili atraktivni, makar ne do te mere. Većina ih izaziva lepa i prijatna osećanja mada postoje i oni koji svojom jasnom porukom izazivaju izvesnu nelagodnost.Ali umetnost i jeste tu da nas preispita, a street art kao pravac u svojoj suštini ima približavanje umetnosti svima, ona je tu i njene poruke su tu i njena estetika je tu. Sve što možemo da uradimo je da okrenemo glavu ili prođemo drugom ulicom ukoliko nam se to što vidimo ne dopada. U tom smislu postoje izvesne paralele između street arta i In-yer-face tetara , pravca u pozorištu nastalog 90-ih koji je sasipao sve - od vulgarnosti do nekih nespominajnih istina u lice gledaocu - izazivajući šok i sve prateće afekte kod njega, ali rezultujući preispitivanjem. 

To nam daje - i meni i vama - neke nove crtice i nove ideje kuda i kako dalje krenuti u proučavanju ovog i sličnih umetničkih izraza koje sve karakteriše u većoj ili manjoj meri neka od sledećih osobina: afirmacija mladih i do tada nepoznatih umetnika, približavanje umetnosti pa i one najvišeg ranga običnom prolazniku, pokušaj da se ono što se inače nije smatralo pristojnim i vrednom pomena umetnički ovaploti.

- najpoznatiji umetnici street arta; kada ukucate na engleskom ovo u google - izaći će vam čitav niz tekstova, top lista , podela... Ipak, na svakoj od tih lista ima par imena  koja su zajednička: Banksy, Blu, Roa, Invader, Above, Keith Haring... Na fotografijama u okviru ovog posta nalazi se i par grafita za koje sa ,većom ili manjom, sigurnošću mogu tvrditi da su dela pobrojanih autora... Kao i sa svim uticajnim umetnicima, a kod pobrojanih je neosporan i talenat i uticaj, i ovde vremenom dolazi do kopiranja, imitiranja, odavanja omaža i slično pa je i za nekog vrsnijeg poznavaoca umetnosti teško da razluči šta je čije od starta, a  šta je od koga uzeto... Zato mi nemojte zameriti ukoliko neki od navedenih podataka škripi :)

 

- Exit Through the Gift Shop; (detaljnije ovde ) je odlična lektira za svakog ko se želi makar malo upustiti u proučavanje street arta. U pitanju je izvrstan dokumentarni film čiji je autor Banksy lično. Film prati neobičan, Warholovski uspeh Mr Brainwasha, još jednog od umetnika street arta, upoznajući nas pri tome sa mnogim bitnim

segmentima ove grane umetnosti. Film je duhovit, informativan i zabavan i  - dopadala vam se ova materija ili ne- sasvim solidna celovečernja zabava :)

ovo ovde bi trebalo da je delo Inavdera, jednog od poznatijih street art umetnika koji se pojavljuje i u filmu Exit Through the Gift Shop

.

- Brick lane; Brick lane je ulica u istočnom Londonu  
( detaljnije ovde ), u nekadašnjoj jevrejskoj četvrti, a danas je srce Banglatown-a, centra bangladeške zajednice Londona. Ovaj deo grada, nekada poznat po tome da je tu "operisao" Jack Trbosek, sada je čuven po izvrsnim, a jeftinim curry restoranima, fenomenalnom marketu koji se održava nedeljom i po uličnoj umetnosti. Sve priložene fotografije su uslikane tokom popodnevne šetnje Brick lane-om. Do tamo se stiže lako, a za  obilazak preporučujem nedelju jer je tada najzabavnije - svuda duž ulice prodaje se vintage garderoba (opremih se i sam predivnom  cvetnom košuljom za relativno malo para), suveniri, umetnost i antikviteti, ploče i knjige... 

 

Ovaj post pretenduje jedino da bude inspirativan - da vas podstakne da posetite London ili, ako ste već tamo, da odete do Brick lane-a ili da se zainteresujete za street art i provedete veče ili dan vrsljajući po netu ili po svom kvartu u potrazi za muralima i grafitima ili da sami ostavite trag na komšijskom zidu ... ;)
U nastavku su priložene fotke nekih od najlepših  dela street art-a na koje sam naleteo u Brick lane-u.

Potpis kaže da je ovo Lily Mixe, grafički umetnik iz Pariza, trenutno nastanjena u Londonu. Poznata je po fenomenalnim grafikama na kojima uglavnom prikazuje neobične kreature iz snova, morska bića, bića iz sopstvenih fantazija.

za vojnika sa pepsi šlemom moglo bi se reći da je jedan od Banksy-evih radova. Tokom sledeće posete Londonu planiram da baš čitav dan provedem ovde u potrazi za drugim Banksy-evim radovima, ali i za ostalim spektakularnim delima street arta.

Martin Ron je argentinski umetnik koji se bavi "urbanim nadrealizmom", a na ovom muralu prikazuje čuvara iz kraljičine garde koji, po završetku smene, vežba kapoeru :) uz google otkrijte njegova ostala remek-dela!

odmah pored vojnika nalazi se ova čaplja, delo poznatog belgijskog autora koji se potpisuje kao Roa (još neka dela), a kog skoro svaka pretraga za poznatim street art umetnika daje kao jedan od rezultata.

Dan Kitchener (ostala dela)

jedan od popularnijih murala ovde, u centru Bangladeške zajednice

Charlie Burns , jedna od legendi ovog kraja (detaljnije ovde)

jedan od mojih favorita - smajli čija usta pokazuju tok Temze kroz London