Sinoć je kod Firčija u klubu nastupila Bebi Dol u ulozi DJ-a.
Njezin DJ pult bio je ogroman krevet sa baldahinom koji se završavao divnim oreolom od lampica tako nalik na zvezdice. Na sceni je pored kreveta bio i stočić sa par figurica, slika i njenih ploča koje bi ona povremeno preslagivala. Bebika je ,bosonoga, naizmenično sedela i ležala na krevetu i puštala muziku sa svog lap topa. Ustajala je i plesala i razgovarala sa gostima iz prvih redova. Delovalo je kao da smo svi mi u njenoj sobi i da nam ona pušta muziku pre izlaska u grad. A u suštini je opet bila na sceni i to sama , zbunjena što je ljudi slikaju, snimaju ili - kada bi krenula do toaleta-zaustavljaju da se slika sa njima. Zaista je izgledalo kao da je iznenađena otkud sada u njenom stanu toliko ljudi i zašto je ne puste na miru.
Bebi Dol-jedna od mojih omiljenih pevačica, zvezda, diva... Jedna od onih koje ću uvek voleti - bez obzira šta rade i čime se bave danas, bez obzira na surove rijaliti programe u koje ulaze ili besmislene ispade u medijima. Nije ovo njihovo vreme.
Voleću zauvek Bebi jer mi je one teške izbegličke jeseni 1995-e godine, neposredno posle Oluje, njen album Ritam Srca pomagao da preguram dan tako što bih nestajao u tim savršenim pesmama koje sam vrteo konstantno i uz koje sam maštao, smejao se pa čak i plesao sam po sobi (u tom periodu bio sam najasocijalnija osoba koju ste mogli znati-sedeo sam sam kod kuće, ni sa kim se nisam družio, još uvek nisam ni izlazio iako mi je već bilo 17 godina).... Bila je tako sveža i drugačija tada kada je Ceca snimala spotove od Arkanovih para, Ivan vozio 200 na sat i ceo sistem bio urušen i čađav. Bebi je pevala o pčelama&ružama, avanturama, o dugi i onome što je iza nje, o Brazilu i šeikovom šatoru. Snimala je vesele, lepe spotove. Obradila je Madonnu i ja, kao hard core Madonnin fan, sam uživao u toj obradi. Bila je vesela, unela je tako raskošnu paletu boja na male ekrane prepune dejtonskog sporazuma, izbeglica, gladi, sankcija i straha.
Bilo je divno videti sinoć da je i dalje hrabra i autentična kao i onda kad je 20 godina pre Lady Gage bila Lady Gaga na evrovizijskoj sceni. Uprkos šarolikoj muzici koju je puštala (kada je pustila "I'd rather be your lover" od Madonne bio sam ubeđen da to samo ona i ja znamo tog časa u celom gradu i univerzumu, ali me ekipa u klubu opovrgla; zar je moguće da i dalje ima takvog sveta?) na kraju nije mogla a da nam ne ispuni želju i pusti/otpeva preko matrice i par svojih pesama...O kako je samo Mustafa zvučao kada smo ga svi horski pevali, većinom oni koji su posle Mustafe rođeni... I iako, iz objektivnih razloga nisam bio na nekoj od kultnih beogradskih žurki iz osamdesetih godina, siguran sam da je ova sinoć bila u njihovom rangu. To su one savršene večeri koje ne pripadaju ni vremenu ni prostoru i kod kojih se , jednostavno, samo poklopilo par dobrih stvari koje su ih upisale u večnost.
"...makar zapreti im da budu bolji !!!!..."
Bebi, hvala ti <3
 |
| Novi Sad za Bebiku |
