 |
| Brisel, 2011. |
Putovanje je moje prirodno stanje.
Hodanje znači promenu, promena znači život.
Jer sve se kreće - voda, telo prema telu, krv struji žilama, planete se vrte... Kreće se ruka prema nožu i golub se kreće i u snovima stalno putujem. Čak se i biljke pomalo kreću, okreću se prema suncu i vetar im razbacuje seme.
Poput onih džinovskih grmova bez korena koje vetar kotrlja po pustinji - tako ja idem kroz moj život. Korena sasečenog davno, čovek kom je domovina svaka kuća u koju je dobrodošao i kom je dom u srcu pa ga stalno nosim sa sobom, čovek koji svija gnezda , a opet leti, ide i traži...
Radoznao. Nomad. Zvezda padalica.
Ne drži me mesto.
Sav sam od potrage. Potrage za ukusima koje nisam probao, za ljudima koje nisam zagrlio, za gradovima u kojima nisam zaplakao. Potraga je potreba - da se izađe iz okvira, da se luta do granica koje sam ucrtaš, pokušaj da san večno traje, osećaj nebuđenja, dremež.
Prestaću da putujem onog časa kad me pokrije zemlja.
Ma, neću ni tada. Ima neistraženih predela i sa one strane života.
(noćas sam sanjao jedno putovanje za koje znam da će mi promeniti život)
 |
| Zakintos, 2010. |
u Novom Sadu, 23.05.2013.
