Putovanje na Šri Lanku (što bi čika Đole otpevao - "...meni, majko, od te zemlje više ne treba...")

Već mesecima skupljam energiju da krenem pisati post o putovanju na Šri Lanku iliti "Svetu zemlju" kako bi se to, navodno, prevelo.

vozom kroz Šri Lanku

Trebalo mi  je vremena da se slegnu utisci. Trebalo mi je vremena da se distanciram od svega što smo videli i doživeli. A trebalo je osmisliti i koncept - kako pisati o putovanju koje je prevazišlo ostala naša putovanja do tada? I, mogu vam reći, ništa pametno nisam smislio :D
Sa jedne strane želeo sam samo okačiti random fotke i pisati o random stvarima - o ukusu kotua, o majmunima koji kradu hranu, o deci monasima, talasima Indijskog okeana ili o druženju sa Indikom... A onda shvatim da mi je potrebno da zabeležim što više sećanja jer sam, jelte, ušao u godine kada sve lakše i sve češće zaboravljam :O Voleo bih da pišem samo poeziju u prozi, a onda se setim koliko su meni, dok sam se pripremao za putovanje značili saveti na drugim blogovima i koliko istih manjka na srpskom jeziku kada je ova destinacija u pitanju... I onda se odlučim, kao i u slučaju Londona i Pariza, za lični putopis.
 A to je valjda ovo u nastavku.

susret sa Indijskim okeanom

Zašto smo se odlučili baš za Šri Lanku? Trebala nam je destinacija koja je povoljna, koja je egzotična, koja pruža mogućnost proučavanja istorije i kulture i prelepu prirodu i koja nam nudi mogućnost letovanja usred kalendarske zime u Srbiji. Izbor se kretao od Tajlanda preko Vijetnama i Kambodže, Filipina pa do Indije, a sve preko Šri Lanke... Polako smo sužavali izbor i na kraju se između Tajlanda i Šri Lanke odlučili za Lanku. I smatram da nismo pogrešili. Na stranu što planiram u narednih par godina sve ostalo pobrojano posetiti.

na safariju

Drugo najčešće postavljano pitanje - koliko je sve to koštalo? Nisam siguran da mogu odrediti tačnu cifru, ali recimo da je 18 dana na ovom magičnom ostrvu uključujući avione (sasvim ok let Etihadom iz Beograda do Colomba sa presedanjem u Abu Dabiju, bez velikih pauza), sve transfere do aerodroma i nazad, smeštaj u desetak hotela i guesthousea (Booking funkcioniše besprekorno, jedino računajte na to da ono što je na Lanci ocenjeno sa npr. 9 u Evropi teško da bi dobilo 6, ali sve se to nekako kompenzuje kroz druge stvari), privatnim taksistom (više reči o našem drugu Indiki biće u tekstu dalje) koji nas je prvih deset dana vozao po ostrvu i bez kog ne bi videli ni trećinu toga što smo videli da smo išli busevima ili vozom, sa džeparcem, hranom, ulaznicama i suvenirima - sve, sve, sve - nije bilo više od 1500 evra po osobi.

žena bere čaj, negde u planinama Šri Lanke

Da li je bezbedno? Ja sam se sve vreme osećao tako. Iako je ova zemlja relativno skoro izašla iz građanskog rata apsolutno nikakvu neprijatnost nismo doživeli sem što smo u jednom lokalnom bircuzu bili svedoci tuče nekih lokalnih klinaca. Na stranu što je našem osećaju sigurnosti i totalne bezbrižnosti doprineo i sam Indika koji je, kao što nam je rekao na aerodromu kad nas je dočekao usred tropske noći, bukvalno mislio i brinuo o apsolutno svemu - ako smo gladni on nas je vodio gde da jedemo, ako treba da menjamo pare nalazio je menjačnice sa najboljim kursom, preskakao ogromne redove kineza i uvek nas nekako uvodio među prvima gde god da treba, pregovarao za cenu suvenira i slično. Turističke atrakcije su prepune sveta i npr. na samom vrhu Adams Peaka nas je policija upozorila da obratimo pažnju na nase stvari jer u takvoj gužvi može neko da nas odžepari. Nismo videli zmije u prirodi, a bogami ni krokodile, čak ni na safariju. Slonovima, inače najopasnijim životinjama tamo, čiji su napadi na čoveka ishodovali najviše smrtnih slučajeva, prišli smo  poprilično blizu na safariju i nisam siguran da li smo zaista bili bezbedni tog časa, ali vratili smo se kući u komadu :D Od kompletne faune najviše sam strepeo od komaraca, ali su me ujela možda tri za sve vreme boravka, iako se nismo nešto posebno ni čuvali od njih osim što smo noću spavali pod mrežom... Generalno, puno ih je više na novosadskom keju nego što smo ih primetili usred džungle.  Doduše, ovi naši novosadski ne prenose Denga groznicu, bar ne da mi znamo. Malarija je, navodno, istrebljena, a svakako nismo pili antimalarike, niti primili ikakvu vakcinu pre puta.

krotitelj zmija

Kakva je hrana?
Ukusna, ljuta, neobična. Gde god smo mogli tražili smo manje chilly, ali i tada se znalo desiti da nam usta gore od ljutine :)
Hrana je na prvom mestu vegetarijanska. Mesa se jede veoma malo i to uglavnom riba i piletina. Bukvalno smo samo u jednom restoranu dobili onako, po našim standardima, baš pristojan komad mesa. Uglavnom su tobili neki komadići, ali nije nam smetalo. Apsolutno je svaki obrok bio obilan i više nego dovoljan. Jede se, naravno, dosta pirinča i nimalo hleba. Voće je sveprisutno od doručka do večere i besprekornog je ukusa. Dnevno sam jeo jedan ananas, u proseku. Kokosov orah je skoro džaba pa smo pili kokosovo mleko kad god smo mogli. Probali smo nema šta nismo - neobične palačinke zvane hoper, curry na sto načina, voće sa okusom crnog luka, fenomenalni kotu - nešto što i ne umem da objasnim šta je do mešavina sitno seckanog povrća, nekog korena, ribe ili mesa i jaja. Ručkali smo kiselo mleko bivola zaliveno medom od kokosa, dimljenu pa na pari kuvanu svežu tunu, čorbu od raka i najlepše lignje na svetu (Devil calamari). <3 p="">Ono od čega sam se najviše plašio posle komaraca su kojekakve bakterije i mogućnost dobijanja neke crevne zaraze. Za svih 18 dana na Lanci nikakav stomačni problem nismo imali, apsolutno nikakav iako se nismo ni mi, a ni oni baš, pridržavali nekih higijenskih minmuma svaki put. Lako bi se zaboravili i npr. pojeli voće ili povrće oprano vodom koja nije flaširana, a ko zna šta smo dobijali uz ceđeno voće... Jeli smo u lokalnim restorančićima zajedno sa lokalcima, a dobar deo njih, lokala, a ne lokalaca, bi vas prenerazio da ih vidite. Čak ni priča da mi ne proizvodimo enzime kojima bi svarili sve to što smo tamo jeli nije nam došla glave.
Sve u svemu - jeli smo sve što nam se jelo, kad nam se jelo i gde nam se jelo. I vratili smo se živi i zdravi i od silnog voća podgojeni.

zalazak sunca na plaži Mirissa

<3 p="">Još par random saveta pre nego počnem sa pričom po danima:
- nosite sa sobom dolare, u slučaju da ih ne uspete u nekom trenutku promeniti svuda ih rado primaju
- mislim da su svi raspoloženi za malo cenkanja, ali ono što sam siguran - svi su raspoloženi za malo bakšiša,bukvalno svi - gde god da krenete, kakvu god uslugu da dobijete svi očekuju da ih malo častite - od konobara, vozača, čuvara cipela ispred hramova, i prodavaca pa do momaka koji nameštaju suncobrane na plaži i krotitelja zmija
-imajte u vidu pri planiranju budžeta da su cene ulaznica za razne atrakcije poprilično visoke (primera radi da bi obišli Sigiryu potrebno je izbrojati 30 dolara), da su cene u prodavnicama približne našim cenama, hrana u lokalnim restorančićima je i povoljnija, voće je prejeftino za naše pojmove, suveniri nisu baš džabe, ali se mogu priuštiti
- rentirajte sobe koje imaju klimu jer su noći, kao i dani - tople i vlažne, a obratite pažnju i da imate mreže za komarce nad krevetom jer komarnici na prozorima ne postoje :O
- klimanje glavom levo-desno znači odobravanje, a ne odbijanje :)
<3 p="">
<3 p="">I krećemo....

<3 p="">  
<3 p="">1. dan: Colombo - uzduž i popreko

Viharamahadevi Park

<3 p="">Već po izlasku iz aerodromske zgrade u Colombu ošamutio nas je vlažan i topao vaduh iako je bilo pola četiri ujutro. Upravo ta visoka vlažnost između ostalog će uticati i na to da sam svih 18 dana na Šri Lanci zabrinavajuće kašljao, što je valjda normalno i ne treba da vas brine ako vam se desi.
Red je da vam predstavim Indiku, koji nas je dočekao na aerodromu i narednih desetak dana brinuo o nama, bio nam vozač, prijatelj, savetodavac, vodič. Bez njega ovo putovanje ne bi bilo magično kao što je bilo.

Viharamahadevi Park

<3 p="">Znao sam da je najpraktičnija stvar na ovakvim destinacijama unajmiti proverenog šofera koji će sa tobom da provede narednih par dana, provoza te po planu koji ste unapred dogovorili, dogovara & pregovara sa lokalcima u tvoje ime, preskače redove, cenjka se, kupuje šta treba, objašnjava, pojašnjava, priča i ćuti po potrebi. Iako sam imao preporuku za jednog takvog šofera, najbolju ponudu - finansijski, ali i organizaciono da nam je upravo Indika, a do kog sam došao prateći preporuke na Trip advisoru. Kroz par emailova smo se dogovorili za rutu, a odmah potom i za cenu. Doček na aerodromu i transfer do Colomba, narednih 9 dana njegovo 24očasovno prisustvo, vožnja preko cele Šri Lanke i na kraju još i pick up usluga u Mirissi i transfer na aerodrom poslednjeg dana koštala nas je ukupno 600 dolara. Ako se uzme u obzir da ni o čemu nismo ni brinuli ni razmišljali - bukvalno bi nas čovek ujutro čekao ispred hotela, samo smo trebali da ubacimo stvari u auto i krenemo po planu za taj dan- ovo je više nego povoljno. Ovde je i njegov kontakt (link do fb profila). Indika se ovim poslom bavi dosta dugo, besprekorno govori engleski, zabavan je i prijatan i veoma zaštitnički nastrojen, diskretan i nenametljiv. Inače, potiče sa juga, iz oblasti Udawalawa i kuća mu je u neposrednoj blizini velikog nacionalnog parka u koji smo išli na safari pa smo tog dana posetili i Indikinu porodicu i ručali sa njima pravu domaću klopu.

Gangaramaya hram

<3 p="">Elem, nakon par sati sna krenuli smo u obilazak Colomba. Pravi utisak o Šri Lanci ćemo steći tek u narednim danima jer Colombo je velegrad i kao takav dosta je sličan nekim evropskim gradovima, tim pre što je Šri Lanka dugo bila kolonija Holandije i Engleske. Međutim, naravno da smo od starta znali da nismo u Evropi - saobraćaj je bio haotičan, klima je tropska, Budine statue su svugde, rastinje na sve strane je nešto što pre nismo nikad videli... Indika i njegov rođak su nas provozali kroz ceo grad - pokazali nam predsedničku palatu, trgove, okean, tržne centre i parkove.... Bila je nedelja i dosta ljudi je sa svojim porodicama šetalo ili odmaralo u glavnom gradskom parku kroz koji smo i mi prošli...

<3 p="">

Gangaramaya hram

A onda smo otišli do hrama Gangaramaya, našeg prvog budističkog hrama. Ovaj hram je u samom centru grada i sastoji se od glavnog hrama i malog hrama na jezeru, koji smo isto posetili. Pri poseti hramu susrećemo se sa pravilima koja do tada nismo znali. Pre svega, u sam hram kao i u dvorište hrama se ulazi bos. Obuću ostavljamo kod čuvara obuće ili jednostavno ispred hrama, zavisi gde smo. Preporučujem da uza se imate čarapice što iz higijenskih, što iz praktičnih razloga. Naime, ponekad je teško tabanati po dvorištu hrama zbog toga što sunce više nego ugreje beton, pesak ili kamene ploče po kojima se šeta. U hram se ne ulazi u bermudama kao ni otkrivenih ramena, što je uostalom, običaj u svim verskim objektima svih religija sveta. Pošto smo mi imali na sebi bermude dobili smo nešto nalik dugačkim suknjama da se u to umoramo. Posle smo, naročito u ruralnijim predelima, videli da je takva dugačka suknja zapravo veoma čest odevni predmet u muškaraca. Hram je lep i neobičan, u njemu se nalaze stotine Budinih kipova, a u jednom trenutku sam naleteo i na Ganesha i Shivu pa mi je Indika objasnio da su budizam i hinduizam komplementarni i da svaki budistički hram na Šri Lanci imao deo i za hinduistička božanstva.

Gangaramaya hram

<3 p="">

na obali Beira jezera

<3 p="">Posle hrama smo posetili Old Dutch hospital, po Trip advisoru jedno od onih must see mesta. Realno - ništa posebno - kompleks stare bolnice, kao što mu i samo ime kaže, a u kom su sad smešteni preskupi restorani, prodavnice suvenira, kafei i slično...

razonoda nedeljom popodne na Gale face green

<3 p="">
Ono što je mene najviše zanimalo da vidim je Gale face green - zeleni pojas uz sam okean, šetalište, izletište, kako god, omiljeno mesto stanovnika Colomba, naročito nedeljom popodne. U pitanju je nekih kilometar ili nesto više dugačak potez uz sam okean, mesto gde se nedeljom, a nedelja je bila kad smo i mi stigli, okupljaju porodice koje onda tu jedu, šetaju, praćakaju se posve obučeni u okeanu, puštaju zmajeve, plešu ili igraju kriket.

Gale face green

<3 p="">Bilo je sjajno... Gomila ljudi svih uzrasta zajedno se šeta ili sedi uz obalu, ali najbolji su oni koje su zagazili u okean i to posve obučeni, valjuškaju se u talasima, smeju se od srca, prskaju, slikaju jedni druge i toliko zarazno su veseli da i mi nimo odoleli, izuli smo se i po prvi put zakoračili u topli Indijski okean.
Na šetalištu se nalazi i čitav niz restorančića i malih pokretnih tezgi brze hrane kojoj nismo odoleli. I već smo prvog dana jeli šta smo stigli, ne mogavši da ne probamo neke pogačice sa rakovima, ribu, salate, lignje i drugim špecije što su se nudile... Siti i zadovoljni, a i dalje skršeni od jet lega uputili smo se, kad se već dobrano smrklo, na spavanje znajući da istraživanje one prave, autentične Šri Lanke počinje od sutra...

<3 p="">

deo gurmanske ponude na Gale face green

<3 p="">