I sam naziv Langeoog (dugačko ostrvo na nekom nemačkom dijalektu) zvuči skandinavski što i ne treba da čudi jer je Danska, vazdušnom linijom, udaljena tek nešto više od stotinu kilometara.
Langeoog je jedno od sedam istočnih Frizijskih ostrva i na njemu se nalazi seoce od nekih 2000 stanovnika po popisu iz 2010. godine, na nadmorskoj visin od 5 metara.
Geološki gledano Langeoog nije ništa drugo do beskrajna količina peska. Gledano mojim očima to je ostatak nekog raja, jedna velika plaža sa minijaturnim selom ušuškanim među dinama.
Stići do tamo je prava umetnost.
Moguće je da postoje i jednostavnije rute, ali ja sam se odlučio za jednu od najkomplikovanijih sa ciljem da usput - do tamo i nazad - okadim još par gradova. Jer, nije cilj ono što se jedino računa. Volim da putujem samog putovanja radi.
Dakle, put je išao ovako: prvo vozom do Budimpešte (ne bih li se, kontemplirajući o smislu života u tom vozu koji zuri kroz ravnicu, pripremio mentalno na ideju da je godišnji odmor počeo, a na stranu što mi je trebala i jedna topla Budimpeštanska noć pride za to), a onda Easy jetom do Berlina. Odatle sam do Bremena, moje sledeće usputne stanice, promenio čak tri voza. Od Bremena, u kom sam prenoćio i obišao ga koliko je to bilo moguće za tih nešto manje od 24 sata, do luke Bensersiel išao sam busom, a onda feribotom na ostrvo (vozni red feribota), što je i jedini mogući način. Osim plivanja, pretpostavljam.
E da, tu me dočekao turistički vozić, električni, jer na ostrvu nema motornog saobraćaja.
I tako... Stigao sam nakon malo više od dva dana.
Priznaću da mi nikad mi nije bio jasan koncept letovanja na severu, a opet sam - što zahvaljujući društvenim mrežama, a što urođenoj radoznalosti neretko gledao slike ljudi koji šetaju pitoresknim peščanim plažama severnog i sličnih mu mora. Navikao na topla sredozemna mora - osećao sam neku vrstu sažaljenja prema onima koji su za svoj odmor birali ova hladna mora. Ali, sada su mi stvari mnogo jasnije.
Šta čovek može tamo da radi kad već ne može da se kupa? Može da šeta, odmara, gleda ptice, leži i ćuti, čita, sedi u korpama za plažu i mašta, drema, sunča se, traži foke po plažama, jede kupine koje rastu na sve strane, posmatra pučinu, ljulja se, vozi bicikl... I sve sam to i radio. Ali, pre svega sam uživao - u apsolutnoj tišini tek tu i tamo narušenoj zviždukom vetra, glasanjem ptica, zvukom zvonceta sa bicikla i, da razbijem ovu romantičnu iluziju o postojanju novog raja, dečijom larmom jer da, deca su svuda i uvek ista (ponekad nesnosna <3 font="">Langeoog je mesto za savršen odmor ukoliko vam je odmor potreban. To je ostrvo bez motornog saobraćaja i buke i zagađenja koje on izaziva, mesto na kom se iz kafea i restorana ne čuje muzika - čak ni tiha muzika, mesto gde ljudi tiho razgovaraju i svojom neposrednošću ne ugrožavaju mir drugima, mesto na kom nisam čuo nijednog psa da laje (iako imam psa izuzetno me iritira lavež, naročito onaj besomučni koji dolazi od vaspitno zapuštenih ljubimaca, a kom sam na žalost, svakodnevno izložen).
Ono što mi je posebno interesantno je da je ovo jedino turističko mesto na svetu koje sam posetio, a da na njemu nisam sreo ruse, azijate, amerikance i balkance. Dva su razloga za to, pretpostavljam. Pre svega - nedostupnost, jer već rekoh koliko je komplikovano stići do ostrva koje nemci čuvaju kao neku svoju tajnu. A drugi razlog leži u činjenici da ovo nije ni najmanje jeftina destinacija za odmor pa je, kako sam čuo od ljudi koji na njemu rade i borave, stvar prestiža čak i za nemce da tu odmaraju. Iznajmljivanje apartmana ili sobe je na dnevnom nivou minimum 100 evra po osobi...
I samim tim, bivajući mesto okupljanja punokrvnih nemaca (ili onih koji njihov standard uživaju), Langeoog predstavlja idealnu destinaciju za one kojima je već preko glave girosa i kebaba, glasne muzike, nevaspitanih turista, vriske, dreke, igranja kola po ulici, batinanja, nacionalističkih ispada, kanalizacije na plaži i kojekakvih ostalih pratećih nuspojava karakterističnih za neke jeftinije destinacije.
Što se tiče turističkih atrakcija - posetio sam vodotoranj iz 1909. (koji sam, pogrešno, nazivao svetionikom), kao i groblje na kom je sahranjena Lale Andersen, nemačka šansonjerka, poznata po tome da je prva snimila pesmu "Lili Marlene", a o čemu sam već pisao (link do tog teksta).
Najjasnije sećanje na Langeoog, ipak, biće sećanje na duge šetnje po ostrvu - obeleženim stazama između dina po kojima je zabranjeno šetati da ne bi slučajno oštetili gnezda mnogobrojnih ptica koje se tuda gnezde. Veliki broj ljudi dolazi na Langeoog upravo da bi posmatrao ptice, a sa pojedinih osmatračnica je moguće videti i foke. Mi , na žalost, to nismo uspeli. Može biti da leto i nije njihovo omiljeno doba godine za kuliranje na plaži...Staze vrludaju od plaža pa kroz dine sve do prave male šume, a onda kroz polja, uz farme i pored pašnjaka kojima nesputano trče konji ili se lenjo šeću neobična čupava goveda (poreklom iz Škotske, čini mi se)...
A onda, u turističke atrakcije bih ubrojao i posve zaboravljen osećaj jedenja kupina koje bereš odmah pored puta - nezagađenih prašinom i izduvnim gasovima automobila.
Samo naselje Langeoog je romantično seoce sa kućama od cigle, živopisnom crkvom, ljupkim dvorištima čiji se vlasnici takmiče koje će lepše i romantičnije izgledati. Većina tih kuća su apartmani za izdavanje, ali samo ostrvo je itekako naseljeno. Primetio sam da na ostrvcetu ima i srednja i osnovna škola, starački dom kao i dečija bolnica. Pretpostavljam da su dom i bolnica ovde smešteni zbog veoma prijatne klime i ruže vetrova koja sa mora donosi svežinu, prijatan miris i obilje čistog vazduha, koji, navodno, posebno prija astmatičarima.
Kupanje
u severnom moru? O da, nisam odoleo da i to probam, sve računajući da
sam posle raftinga na Tari sredinom maja spreman za to. Temperatura vode
je nekih 15-17 stepeni što je dobar način da se rashladite ako je
napolju nekih tridesetak stepeni kao što je bilo tokom mog boravka.
Međutim, more je mutno, hladno i pomalo nemirno tako da je kupanje bilo
sve samo ne prijatno.A najupečatljivija slika, ona koju bih stavio na ličnu, intimnu razglednicu, jeste slika savršenih korpi za plažu razbacanih po belom pesku beskrajnih plaža, nalik marcipanskim kolačićima... U tim divnim korpama sedeo sam zavaljen i sunčao se preko dana, a uveče, umotan u ćebe gledao zalazak sunca, vetrenjače na kopnu, svetla brodova negde daleko na pučini ili decu kako puštaju zmajeve...
Langgeoog je definitivno najfotogeničnije i jedno od najlepših mesta koje sam u životu obišao. Pripremajući ovaj post ponovo sam se podsetio toga. Prošlo je baš dosta vremena od ovog putovanja, a u međuvremenu sam bio i na Šri Lanci, o čemu tek treba da pišem i pišem. Ali, sa ove vremenske distance odluka da letovanje provedem na Severnom moru čini mi se kao najispravnija moguća. Nisam siguran da li ću uspeti ponovo tamo da odem, ali siguran sam da se ne bih ni trenutka razmišljao hoću li ići da mi se prilika ukaže.
Od srca bih to preporučio i vama.
