Sećam se jedne naše rođake Nataše. Možda nam čak ni nije bila rod,
zapravo vrlo verovatno da nije. A po priči moje drage babe Dane to nisi
mogao ni skontati.Kad je baba bila dobre volje govorila bi za Natašu da
nam je rod, a kad se u babi nešto pokarabasi objašnjavala bi mi da je to
ćerka brata babine snaje tj ni-rod-ni pomozi-bog.
E ta Nataša je bila malo neobična po seoskim merilima i baba je često govorila za nju da je jako dobra, ali malo blesava. Kako to blesava, zanimalo je mene.
-Pa tako, blesava-objašnjavala mi je baba-Ide putem kad se vraća s posla i viče me "OOOOO tetkaaaaa, kako si, tetkaaaaaa?". Ja joj kažem da me boli rame, a ona mi kaže da će mi donijeti neku kremu što je kupla, kad bude išla sutra u grad. I nikad je ne donese. Onda opet ide za par dana pa joj ja velim " Nataša, što ti je lijepa ta torba." A ona kaže meni "To sam u Novom kupla. Uzeću i tebi jednu ,tetka." . I nikad je ne donese.Eto,samo tako lupeta, svašta obećava. Zaboravi poslije valjda, šta li.
Onda bi se baba smejala i ja sam se smejao njoj i njenoj naivnosti.
E sad sam ja postao kao ta Nataša.s Svima svašta obećam-da ćemo se videti, ići na piće, da ćemo izaći za vikend. biti ceo dan na štrandu... I onda pola toga zaboravim.
Malo sam bleskast, po kriterijumima moje drage pokojne babe. Ali, nemojte mi zameriti, nije da ja to hoću, to mi je , izgleda familijarno.
E ta Nataša je bila malo neobična po seoskim merilima i baba je često govorila za nju da je jako dobra, ali malo blesava. Kako to blesava, zanimalo je mene.
-Pa tako, blesava-objašnjavala mi je baba-Ide putem kad se vraća s posla i viče me "OOOOO tetkaaaaa, kako si, tetkaaaaaa?". Ja joj kažem da me boli rame, a ona mi kaže da će mi donijeti neku kremu što je kupla, kad bude išla sutra u grad. I nikad je ne donese. Onda opet ide za par dana pa joj ja velim " Nataša, što ti je lijepa ta torba." A ona kaže meni "To sam u Novom kupla. Uzeću i tebi jednu ,tetka." . I nikad je ne donese.Eto,samo tako lupeta, svašta obećava. Zaboravi poslije valjda, šta li.
Onda bi se baba smejala i ja sam se smejao njoj i njenoj naivnosti.
E sad sam ja postao kao ta Nataša.s Svima svašta obećam-da ćemo se videti, ići na piće, da ćemo izaći za vikend. biti ceo dan na štrandu... I onda pola toga zaboravim.
Malo sam bleskast, po kriterijumima moje drage pokojne babe. Ali, nemojte mi zameriti, nije da ja to hoću, to mi je , izgleda familijarno.
 |
| Kuća moje babe Dane, dvorište iz kog je razgovarala sa Natašom kad god ona prolazi putem; ova kuća je godinama prazna i više nikad ne svraćam u nju. |
Нема коментара:
Постави коментар