London's street art (ulična umetnost Brick Lane-a)

Slabo poznajem uličnu umetnost; zapravo- za moj pojam- slabo poznajem umetnost uopšte. Međutim, imam jedan fin talenat, a to je da prepoznam lepo (a umetnost je najčešće lepa). Zahvaljujući tome, neretko se upuštam u istraživanja, kontemplacije ili prosto hedonističko konzumiranje istog tog lepog, što je uglavnom dobar put za otkrivanje nekih novih perspektiva i novih puteva, dobar start za razna skitanja. Jer nije dovoljno lepo samo prepoznati, lepo moram i razumeti.
Ono ulične umetnosti Londona što sam video podstaklo me da je podelim sa vama, ali i da se lagano i bez ozbiljnijih pretenzija, bacim na proučavanje iste.
Za bolje razumevanje  svega priloženog nije loše upoznati se sa sledećim pojmovima :

-street art je novi pank, pravac u umetnosti nastao na samoj ulici,a podrazumeva, na prvom mestu  vizuelnu ekspresiju bunta,

propagiranje osećanja i njihovog pokazivanja, nedvosmislenu i beskompromisnu poruku establišmentu... Street art je bilo koja vrsta umetnosti nastala na ulici korišćenjem različitih tehnika : grafiti, murali, nalepnice, plakati, šablonski grafiti, gravure, instalacije... Iako je za ulične umetnike ceo grad galerija u poslednje vreme dolazi do komercijalizacije pojedinih umetnika iz ove oblasti i njihova dela završavaju u najekskluzivnijim svetskim galerijama kao i privatnim kolekcijama, neretko prodata za enormne sume novca. Time ona ne postaju lošija,ali sam izraz evoluira i delimično se menja kompletna filozofija jer sada ta dela bivaju uzeta od onih kojima su prvobitno bila namenjena - od prolaznika, od svih - i postaju  dostupna određenim krugovima na koje mogu delovati svojom lepotom, manje svojom porukom.

Nije svaki grafit umetnost kao što nije ni svaka umetnost lepa i smislena. Međutim, ono što karakteriše uličnu umetnost je izvesna

dopadljivost... Skoro po pravilu, tragovi koje ulični umetnici ostavljaju za sobom krase neke zidove koji pre toga nisu bili atraktivni, makar ne do te mere. Većina ih izaziva lepa i prijatna osećanja mada postoje i oni koji svojom jasnom porukom izazivaju izvesnu nelagodnost.Ali umetnost i jeste tu da nas preispita, a street art kao pravac u svojoj suštini ima približavanje umetnosti svima, ona je tu i njene poruke su tu i njena estetika je tu. Sve što možemo da uradimo je da okrenemo glavu ili prođemo drugom ulicom ukoliko nam se to što vidimo ne dopada. U tom smislu postoje izvesne paralele između street arta i In-yer-face tetara , pravca u pozorištu nastalog 90-ih koji je sasipao sve - od vulgarnosti do nekih nespominajnih istina u lice gledaocu - izazivajući šok i sve prateće afekte kod njega, ali rezultujući preispitivanjem. 

To nam daje - i meni i vama - neke nove crtice i nove ideje kuda i kako dalje krenuti u proučavanju ovog i sličnih umetničkih izraza koje sve karakteriše u većoj ili manjoj meri neka od sledećih osobina: afirmacija mladih i do tada nepoznatih umetnika, približavanje umetnosti pa i one najvišeg ranga običnom prolazniku, pokušaj da se ono što se inače nije smatralo pristojnim i vrednom pomena umetnički ovaploti.

- najpoznatiji umetnici street arta; kada ukucate na engleskom ovo u google - izaći će vam čitav niz tekstova, top lista , podela... Ipak, na svakoj od tih lista ima par imena  koja su zajednička: Banksy, Blu, Roa, Invader, Above, Keith Haring... Na fotografijama u okviru ovog posta nalazi se i par grafita za koje sa ,većom ili manjom, sigurnošću mogu tvrditi da su dela pobrojanih autora... Kao i sa svim uticajnim umetnicima, a kod pobrojanih je neosporan i talenat i uticaj, i ovde vremenom dolazi do kopiranja, imitiranja, odavanja omaža i slično pa je i za nekog vrsnijeg poznavaoca umetnosti teško da razluči šta je čije od starta, a  šta je od koga uzeto... Zato mi nemojte zameriti ukoliko neki od navedenih podataka škripi :)

 

- Exit Through the Gift Shop; (detaljnije ovde ) je odlična lektira za svakog ko se želi makar malo upustiti u proučavanje street arta. U pitanju je izvrstan dokumentarni film čiji je autor Banksy lično. Film prati neobičan, Warholovski uspeh Mr Brainwasha, još jednog od umetnika street arta, upoznajući nas pri tome sa mnogim bitnim

segmentima ove grane umetnosti. Film je duhovit, informativan i zabavan i  - dopadala vam se ova materija ili ne- sasvim solidna celovečernja zabava :)

ovo ovde bi trebalo da je delo Inavdera, jednog od poznatijih street art umetnika koji se pojavljuje i u filmu Exit Through the Gift Shop

.

- Brick lane; Brick lane je ulica u istočnom Londonu  
( detaljnije ovde ), u nekadašnjoj jevrejskoj četvrti, a danas je srce Banglatown-a, centra bangladeške zajednice Londona. Ovaj deo grada, nekada poznat po tome da je tu "operisao" Jack Trbosek, sada je čuven po izvrsnim, a jeftinim curry restoranima, fenomenalnom marketu koji se održava nedeljom i po uličnoj umetnosti. Sve priložene fotografije su uslikane tokom popodnevne šetnje Brick lane-om. Do tamo se stiže lako, a za  obilazak preporučujem nedelju jer je tada najzabavnije - svuda duž ulice prodaje se vintage garderoba (opremih se i sam predivnom  cvetnom košuljom za relativno malo para), suveniri, umetnost i antikviteti, ploče i knjige... 

 

Ovaj post pretenduje jedino da bude inspirativan - da vas podstakne da posetite London ili, ako ste već tamo, da odete do Brick lane-a ili da se zainteresujete za street art i provedete veče ili dan vrsljajući po netu ili po svom kvartu u potrazi za muralima i grafitima ili da sami ostavite trag na komšijskom zidu ... ;)
U nastavku su priložene fotke nekih od najlepših  dela street art-a na koje sam naleteo u Brick lane-u.

Potpis kaže da je ovo Lily Mixe, grafički umetnik iz Pariza, trenutno nastanjena u Londonu. Poznata je po fenomenalnim grafikama na kojima uglavnom prikazuje neobične kreature iz snova, morska bića, bića iz sopstvenih fantazija.

za vojnika sa pepsi šlemom moglo bi se reći da je jedan od Banksy-evih radova. Tokom sledeće posete Londonu planiram da baš čitav dan provedem ovde u potrazi za drugim Banksy-evim radovima, ali i za ostalim spektakularnim delima street arta.

Martin Ron je argentinski umetnik koji se bavi "urbanim nadrealizmom", a na ovom muralu prikazuje čuvara iz kraljičine garde koji, po završetku smene, vežba kapoeru :) uz google otkrijte njegova ostala remek-dela!

odmah pored vojnika nalazi se ova čaplja, delo poznatog belgijskog autora koji se potpisuje kao Roa (još neka dela), a kog skoro svaka pretraga za poznatim street art umetnika daje kao jedan od rezultata.

Dan Kitchener (ostala dela)

jedan od popularnijih murala ovde, u centru Bangladeške zajednice

Charlie Burns , jedna od legendi ovog kraja (detaljnije ovde)

jedan od mojih favorita - smajli čija usta pokazuju tok Temze kroz London

Putopis o Londonu (šta videti u Londonu za sedam dana) - 2.deo

dan četvrti

Četvrti dan našeg boravka u Londonu smo započeli u British Museum-u, najstarijem muzeju na svetu u kom je izloženo preko 6.000.000 predmeta i za čiji nam je obilazak potreban još jedan život. Ulaz u muzej se ne naplaćuje. U skladu sa savetima apsolutno svih turističkih vodiča - izabrali smo par postavki koje želimo da vidimo i na obilazak istih potrošili nekoliko narednih sati. 

Centralni deo muzeja je Great Court, impresivna građevina staklenog krova, otvorena 2000-e godine. Unutar nje se nalazi čitaonica koja sadrži najveću i najbolju zbirku knjiga i rukopisa na svetu, restorani, suvenirnice i kafići. Svuda uokolo ulazi su u razne zbirke muzeja.

Mi smo se odlučili za obilazak rimskih i grčkih eksponata, za egipatsku zbirku, daleki istok i mumije. To je , možda, trećina zbirki. Bilo nam je potrebno, bez suvišnog zadržavanja, preko 3 sata da to obiđemo. Nakon toliko vremena i toliko eksponata, mozak mi prosto više nije primao informacije.

Preporučujem od srca da se  British Museum poseti i da se vide prebogate kolekcije raznih stvari - od novčića do čitavih hramova koje su, tokom duge kolonističke istorije, Britanci sa raznih strana doneli u Englesku ne bi li ih "sačuvali".

Posle muzeja smo projurili kroz Hyde park i otišli u obilazak Kensington palate, rodne palate kraljice Viktorije koja ju je i otvorila za javnost. U današnje vreme je ta palata najpoznatija kao nekadašnje prebivalište princeze Dajane. Zapravo, u određenim delovima palate i danas žive neki od članova kraljevske familije.

Za obilazak palate i vrtova potrebno je 2-3 sata. Ulaz se naplaćuje i karta košta oko 16 funti. Unutar palate se nalazi par izložbenih celina. Tu su kraljevski apartmani kralja George-a II. Slede prostorije u kojima je rođena, odrasla i živela  kraljica Viktorija. U prizemlju se nalazi izložba haljina kraljice Elizabete, princeze Dajane i princeze Margaret. I , za mene, najzanimljivija postavka je ona o princu Vilijamu, sinu kraljice Anne iz 18.veka, njenom jedinom preživelom detetu iz čak 18 trudnoća. U pitanju je izuzetna multimedijalna izložba koja nas vodi kroz veoma upečatljiv deo istorije britanske kraljevske porodice, priču o malom princu koji je,navodno, toliko plesao za svoj 11 rođendan da je pao u komu i umro nakon 3 dana :/ Nakon toga je došlo do smena loza na tronu, ako sam dobro shvatio. Svakako, i ovome ću se tek vratiti u narednim mesecima.

Jedan od eksponata unutar Kensingtonske palate

Deo haljina princeze Dajane u okviru postavke Fashion Rules unutar Kensingtonske palate.

Hyde park je još jedan od kraljevskih parkova Londona, a svakako je najveći i najčuveniji. Može se u njemu sasvim kvalitetno provesti skoro ceo dan - malo šetajući, malo lutajući u potrazi za spomenikom Petru Panu, vozajući se u čamcu jezerom, obilazeći Kensingtonsku palatu i njene vrtove ili jednostavno kao ja na ovoj slici  (u karakterističnoj pozi bika Ferdinanda)- odmarajući i meditirajući.

U parku se nalazi i lepo jezero po kom je moguće ploviti iznajmljenim čamcem. Kao i ostali kraljevski parkovi i Hyde park je stanište velikog broja ptica.Sve te ptice su polupitome, ne plaše se prolaznika niti strepe  od toga da će im neki ludak npr slomiti krilo kao što se desilo labudu iz novosadskog Dunavskog parka. Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa londonskim parkovima - postoje zone u koje ne možete dovesti svog psa, ali je neverovatno da na obaveštenju koje se nalazi na ulazu u te zone piše doslovno: IZVINJAVAMO SE što ne možete da uvedete svog ljubimca...

Memorijalna fontana princeze Dajane još je jedna od značajnijih tačaka koje treba obići tokom posete Hyde parku i divno mesto za odmoriti od duge šetnje. Ovu je fontana , u znak sećanja na voljenu princezu, otvorila kraljica lično, u julu 2006-e. Preporuka je da se sedne na ivicu fontane i u vodu umoče ruke ili noge te da se svi - oni koji su bili pre i oni koji će doći posle, simbolički, na taj način povežu jedni sa drugima.

I opet smo uveče završili na West Endu, ovaj put u Novello teatru, gledajući Mamma Mia koja se uspešno izvodi već 15 godina! Bilo je to još jedno nezaboravno pozorišno iskustvo, ali o tome ću tek pisati...

dan peti

Madonna i Kylie Minogue u Muzeju Madame Tussauds; ovo je definitivno jedna od najpopularnijih pop turističkih atrakcija Londona. Muzej se nalazi nedaleko od Baker street stanice što je dobra tačka i za odlazak do Muzeja Sherlocka Holmes-a. Ulaznica košta paprenih 30 funti, ali moguće je ostvariti popuste na razne načine. Nas dvojica smo, zahvaljujući našim travelcard-ovima ušli po ceni jedni ulaznice. Gužve na ulazu ima, ali za nešto manje od sat vremena si unutra, makar je tako bilo u našem slučaju. Za obilazak, slikanje i zezanje po muzeju potrebno je izdvojiti bar dva sata.

Kraljevska porodica od voska; muzej se sastoji od par salona u kojima su izvesnom logikom postavljene skulpture poznatih ličnosti - počev od ulazne sale Red carpet, preko sala sa poznatim muzičarima, sportistima pa do istorijskih ličnosti i engleske kraljevske porodice.

Većina figura izgleda veoma realistično, ali ima i onih za koje je teško pretpostaviti na osnovu čijeg lika su nastale (kao i onih za koje se opravdano pitaš zbog kakvih su zasluga tu). Isto tako, kod pojedinih je velika gužva (Justin Bieber, Katty Perry...) kao i onih koje možeš i da odneseš sa sobom a da to niko ne primeti (Elvis, recimo). Sa pojedinim figurama vas može uslikati samo profesionalni fotograf te u tom slučaju podosta plaćate za takvu uspomenu (spremite keš ako želite slike sa kraljicom ili Branđelina family - na primer ).

U okviru obilaska Madame Tussuads muzeja silazite i u sobe strave gde vas, uz rasvetu sa stroboskopa, plaše razna kreature, a potom sedate u mali voz i obilazite London kroz vekove - izvrsnu instalaciju koja nas podseća na najzanimljivije i najbitnije momente istorije ovog grada. Posle vozića se ide u 4d bioskop i tamo, u desetominutnom filmu, gledamo kako marvelovi junaci spasavaju grad :)

London Zoo, smešten u Regent parku, na 15-20 minuta peške od muzeja Madame Tussuads , bio je naša sledeća destinacija. Zoo se prostire na 15 hektara, dom je za više od 750 životinjskih vrsta i za obilazak je potrebno izdvojiti 3-4 sata minimalno i 26 funti po osobi (važe razni popusti, ali - najiskreniji savet je da to vreme i te pare potrošite negde drugde jer ovaj zoo nije ništa bolji od bečkog ili budimpeštanskog ; štaviše- bečkom ne može da parira, a ulaznica mu je duplo skuplja).

Jedna od glavnih atrakcija londonskog Zoo vrta su gorile, koje su doista retke po zoološkim vrtovima. Kao i svaki veći evropski zoo vrt i ovaj pruža prilika da životinje vidite u prostoru koji koliko-toliko podseća na njihova stvarna staništa. Pored gorila, zanimljivi su sumatranski tigrovi, mini nilski konji, kraljevska kobra,okapi... Ostale životinje možete videti i u beogradskom Zoo vrtu, da ne kažem da ovde nema nekih uobičajenih vrsta kao što su slonovi, vukovi ili medvedi.

Jedan od najpoznatijih stanovnika londonskog Zoo vrta ikada je meda Winnipeg, poznat i kao Winnie koji će inspirisati A.A. Milne-a da stvori lik Winnie the Pooh-a :) U pitanju je bila ženka crnog medveda, devojčica koju je kao maskotu odreda doveo iz kanade pukovnik Colebourn. On joj je i dao ime po oblasti Winnipeg gde su je našli tj otkupili od lovca koji je ubio njezinu majku. Na slici se nalazi spomenik pukovniku i medi Winnie.

Regent park je još jedan od londonskih kraljevskih parkova. Pored zoo vrta, poznat je i po baštama Kraljice Marry sa predivnim ružičnjacima, jezercetom, slapovima  i pažljivo uređenim šetalištima

Na žalost, u trenutku kad smo posetili Queen Mary' s Gardens , tek deo od preko 12000  ruža je procvetao. Ovi vrtovi su pored 85 vrsta ruža, staniste i raznih drugih sorti cveća i predstavljaju jednu od najlepših zelenih oaza Londona.

dan šesti

The Natural History Museum je još jedan od must see muzeja ovog grada. U zgradi  za koju se ne može odrediti da li je lepša i impresivnija spolja ili iznutra, nalazi se preko 70 miliona artefakata , što je, priznaćete i sami - moguce obići i proučiti samo ukoliko bi unutar muzeja proveli prosečan ljudski vek. Galerije su podeljene u 4 zone: plavu (dinosaurusi, sisari, ljudsko telo), crvenu (planeta, vulkani, zemljotresi...), zelenu (ekologija, ptice, insekti, centralni hol...) i narandžastu (Darvinov centar i vrt).

Ptica Dodo, uz dinosauruse verovatno najpoznatija izumrla životinja. Ukoliko ste u London došli sa decom, ovaj muzej ne smete nipošto propustiti. Ulaz je besplatan, a za obilazak odvojite bar 4-6 sati. Najveće su gužve, naravno, kod dinosaurusa gde se kroz decu jedva probijaš :) 

Mi smo obilazak počeli od crvene zone u koju se ulazi kroz ogroman model planete zemlje u nastajanju. Apsolutno je nemoguće uporediti iskustvo koje nosimo iz ovog muzeja sa bilo kojim drugim kada su muzeji u pitanju. Čovek bi mogao ovde dolaziti danima, probati sve multimedijalne sadržaje, aktivno učiti o nečemu što ga zanima, istraživati, igrati se...i ne dosađivati se ni u jednom trenutku. Jedina mana - previše je dece svih uzrasta koji se guraju, pište, vrište i drndaju svaku spravicu, igricu, multimediju.

Skelet Diplodocus pod imenom Dippy je jedan od najpopularnijih eksponata. Na ovoj fotki se on donekle vidi u svoj svojoj veličini, a isto tako i centralni hol. Ovaj muzej vredi posetiti makar da se vidi sama zgrada.

Na slici se nalaze izloženi skeleti raznoraznih izumrlih vodenih stvorenja. Inače, neposredno uz zgradu ovog muzeja nalazi se i zgrada Muzeja nauke  koji, na žalost, nismo uspeli da obiđemo, a i on spada u jednu od najatraktivnijih londonskih znamenitosti. Moralo je nešto ostati i za sledeću posetu.

Posle muzeja uputili smo se do Camden Locka, još jednog poznatog londosnkog marketa. Smešten je na samom Regent kanalu, u severnom Londonu, ne toliko daleko od Regent parka. U obilazak se kreće već od metro stanice pa se kroz ljupku ulicu polako stiže do samog marketa.

Radnje u ovom kvartu su izuzetno živopisne i nude neverovatno dobre i zanimljive stvari - od garderobe, obuće, nameštaja, raznih rukotvorina, suvenira i slično. Izuzetno je dobra ponuda neopunk i gothic odeće, ali i zanimljivih brendova od kojih su pojedini toliko futuristički da imam osećaj da nikad neće ni stići do balkana (pogledajte npr ponudu na  http://shop.cyberdog.net/ ).

Takođe, ovde možete da se istetovirate ili da stavite neki pirsing jer duž ulice se nalazi desetak radnji koje to nude. Ponuda vintage garderobe je kao i na Brick Laneu- prebogata. Šta god da vam padne na pamet, kakav god stajling - ovde ćete naći to što vam treba. Posebno vam preporučujem poskupe, ali fenomenalne male dizajnerske radne na samo marketu.

I naravno - klopa.  Na Camdenu se, slično i drugim marketima na koje smo naišli, prodaje izvrsna fast food varijanta raznih nacionalnih kuhinja po atraktivnim cenama. Ovde je moja porcija indijske hrane - jagnjetine, piletine i kojekakvog povrća, predivnih preliva i sosova. Jede se u autentičnom ambijentu, na samom doku sa pogledom na kanal, a sedi se na malim vespama postavljenim celom dužinom doka :) Porcije su solidne, cene prihvatljive, ukusi neprepričljivi...

I u suštini - to bi bilo to. U Londonu smo proveli sedam dana i obišli veliki broj znamenitosti. Međutim neke smo samo videli, a ne i posvetili im dovoljno vreman niti ih proučili (Tower of London, Shakespear's Globe, London Eye...). Postoje one koje nismo stigli ni obići (Greenwich, Wimbledon, Science museum, Sherlock Holmes museum, Charles Dickens museum.... ), dosta je i onih na koje bih se opet vratio jer smo ih bukvalno protrčali (British museum, Hyde park...).
Realno ovo je najskuplji, ali i najsadržajniji grad koji sam posetio. Kad god posetim novi grad razmišljam da li bih mogao u njemu da živim, a što se Londona tiče- ne da bih mogao, nego sam skoro siguran da ga do kraja života ne bih morao napuštati (još pre par godina mi je dolazio London u snove i to su bili oni snovi posle kojih sam se budio uznemiren jer nisu stvarnost).
Kako god, imam osećaj da ću se vraćati i još dosta vremena potrošiti istražujući ovaj grad a da mi ne dosadi, jer neko već reče - kada se umoriš od Londona, umorio si se od života.